U neizbežnoj poveznici sa vremenom u kojem se kreativno rađa da li nas nova pesnička knjiga Dejana Aleksića naslovljena Magnetno polje usmerava ka viđenju vitalizma poetskog angažovanja ili je orijentir za korake provere sopstvenih vrednosnih optika onih unutrašnjih spojnica?

…Od oblikovne redukcije do oblika lirske proze u različitim rešenjima odraza misli pa ipak bez povlašćenog tipa poetskog govora pesnik prostire – bilo u sedam reči bilo u sedam ciklusa – sveukupnost vizure sveta označavajući simbolikom pomenutog broja krunu stvaranja. Nadasve svestan postojanja unutrašnjeg ogledala „pod finim / Slojem čađi i zlata” („Na atinskoj plaži”) novom pesničkom knjigom Dejan Aleksić artikuliše snagu jezika poezije precizirajući da Poezija se kloni priče a kad svedoči – čini to na jeziku gujinog bilja. Poezija je „na ljutu ranu ljutu travu”.

– „Kristijanija”

Prizvana u pesmu svaka reč ponese prtljag svog iskustva. Ima li od toga koristi i kakva je odlučuje jezik poezije poslodavac. Jutros izgovorena na pijaci bolničkom holu ili u pekari ista reč sada biva organela u strukturi sasvim drugačijeg govora. Uči se novoj ontologiji podupire značenja kojima nije imala gde drugde da ovlada. Zato reči oklevaju odlažu ulazak u pesmu. Teško je ostati bez ičega a unutra se drugačije ne može. Eno bregovi zavežljaja leže pred vratima u nepoznato.

– Sanja Paripović Krčmar