Pobunjeni duhovi treća Džubranova knjiga objavljena na arapskom jeziku sastoji se iz četiri priče: „Varda al-Hani“ „Krik grobova“ „Nevestina postelja“ i „Halil nevernik“.Prva je osuda prisilnih brakova; druga pripoveda o osobama nepravedno osuđenim na smrt (mladić koji u stanju legitimne odbrane ubija oficira neverna žena i stari sluga); treća o dvoje mladih koji se vole ali postaju žrtve društvenih konvencija; i četvrta o iskušeniku izbačenom iz manastira koga prihvataju jedna majka i njena ćerka.Ove priče su pisane u realističkom maniru i u njima Džubran izlaže kritici korupciju hipokriziju i tradicionalne dogme libanskog društva sa stanovišta izvorne religije pravde i ljubavi u kojoj je Bog dostupan jednako svim pojedincima bez obzira na nacionalno i socijalno poreklo ili rang u hijerahiji moći.Ova svojevrsna odbrana principa evanđeoskog hrišćanstava nije naišla na dobar prijem ni kod vrha maronitske crkve u Libanu ni kod Visoke porte u Istanbulu.Vrh maronitske crkve zapretio mu je ekskomunikacijom. Kada ga je predstavnik patrijarha maronitske crkve zamolio da uništi Pobunjene duhove i odrekne se ideja koje u ovoj knjizi izlaže Džubran mu je odgovorio: „Ne iznenađuje me to što ste mi rekli. Što se tiče mog odgovora dozvolite mi da vam kažem da sam daleko od toga da se povučem i da ću uskoro završiti pisanje jedne nove knjige Slomljenih krila. Nadam se da ćete je čitati i vi i njegova Preuzvišenost patrijarh i da će vas ona inspirisati da reformišete vašu crkvu. Videćete da sam u potpunom nesaglasju sa vama i da posle Pobunjenih duhova mogu da odem i dalje“.Po objavljivanju ovog dela (1908.) Džubran se nastanio u Parizu i bio je pod snažnim uticajem arapskih intelektualaca koji su se zalagali za oslobađanje Sirije i Libana od otomanskog ropstva. Zbog takvog političkog angažovanja na njega je čak bio izvršen i jedan nespeo atentat. Po svemu sudeći njegova dela bila su ocenjena kao politički subverzivna. Iako je samo dvesta primeraka Pobunjenih duhova ušlo u Siriju 1910. godine otomanske vlasti su naredile da se oni spale na javnom trgu u Bejrutu.



P.L.