Aristofan je u komediji „Žabe“ prikazao i Eshila i Euripida u nadmetanju za najboljeg tragičara. On kritikuje Euripida kao lošeg pesnika istovremeno dajući prvu obrazloženu i detaljnu kritiku; zato se smatra i svojevrsnim začetnikom književne kritike.



Aristofan u svojim komedijama tematizira tadašnju svakodnevicu i osuđuje politiku. Vrlo malo podataka postoji o njegovom životu. S pisanjem komedija počeo je kao vrlo mlad pesnik. Napisao je oko 40 drama a 11 ih je sačuvano. Aristofan je u svojim delima bio neposredan i oštar kritičar savremenih događaja i poznatih osoba. Radnja njegovih komedija često je apsurdna neverovatna smešna ali u isto vreme prožeta realnošću. Njegove likove lakrdijaše i karikature pokreću pravi osećaji pohlepe i ambicije. Satirizirao je i ironizirao izlagao je podsmehu društvo – nesavesnost rasuđivanja demagogije u demokratiji prazno dokazivanje i sofizmu neznanje lakoumnost nepostojanost izdaju šovinizam i sve ono što će na kraju Atinu dovesti do propasti. Osuđivao je ratovanje (sa Spartom) bio je protiv samoga rata a i njegovih pobornika koji su se ratovanjem koristili kako bi povećali vlastitu moć na štetu naroda: smatrao je da se prava demokratija može razviti samo u miru.