Pitate me kako sam postao bezumnik. Ovako se to zbilo: jednog dana davno pre no što se rodiše mnogi bogovi probudio sam se iz dubokog sna i video da su mi ukrali sve moje maske sedam maski koje sam svojeručno napravio i nosio kroz sedam života i potrčah bez maske ulica punim ljudi uz krike: Lopovi lopovi prokleti lopovi.

Muškarci i žene smejaše mi se a neki pobegoše u kuće strahujući od mene.

A kad stigoh do tržnice neki mladić koji je stajao na vrhu kuće povika: Evo ga bezumnik! Podigoh pogled da ga vidim i sunce mi poljubi ogoljeno lice po prvi put. Po prvi put sunce poljubi moje ogoljeno lice i u mojoj duši se razgore plam ljubavi prema suncu i nisam želeo više svoje maske. I kao u zanosu povikah: Blagosloveni blagosloveni da su lopovi koji mi ukradoše maske!

I tako sam postao bezumnik.