Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu rumunskom plemiću neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom progonio je svojim prokletstvom predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).

Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera koji je došao  u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.

Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo žedan je i želi da pokori ceo svet počevši sa Engleskom.