Vreme radnje: proleće 2027. godine. Mesto radnje: Beč Republika Austrija.

Doktorka Adamović glavna junakinja romana Posljednji muškarac Muharema Bazdulja doživela je najveći šok u svojih pedeset godina života. U nastavku romana Bazdulj nam majstorski pripoveda životnu priču doktorke Adamović furiozno duhovito opisuje kakav biva svet kad se desi nezamislivo i sklapa distopiju kakva dosad nije viđena u srpskoj književnosti.

U mnogo čemu drukčiji od prethodnih Bazduljevih romana Posljednji muškarac vodi čitaoca od Sarajeva do Barselone i od Beča do Filadelfije u zapletu koji podseća na vrtešku uz pregršt lepih esejističkih pasaža nalik pogledu s visine na čaroban krajolik.



„Volite da čitate? Žao mi je. Zamislite da ste skijaš a ne čitalac. Posljednji muškarac liči na slalom.

Bela staza je pred vama skijaši.

I ima više prolaznih vremena ne jedno.

Prvo prolazno vreme: iritira i umiruje u isti mah ovaj prevod. Muharem je ovu knjigu preveo. Napisao ali na svom jeziku. Što znači: preveo.

Drugo prolazno vreme: zgadio vam se svet? Evo leka: ono što se dešavalo u Međašima gde je osnovana Prva muška komuna vratiće vam veru u iskričavo grotlo svetskog stadiona.

Treće prolazno vreme: autor povezuje veštine pisanja: M. B. književnik M. B. novinar i M. B. senzacionalista integrišu se u jednog M. B-a. Blagosloveni skijaši zapaziće zanatsku višestrukost stvaralačku multipersonalnost graditelja staze.

Četvrto prolazno vreme: doktorka Adamović. Bezgrešno začeti nije nemoguće ali postoji li bezgrešan porođaj?

Da li će se u svetu u kojem se već neko vreme rađaju samo devojčice roditi ipak jedan dečak?“





Vladimir D. Janković