Jedan od bisera s početka naše izdavačke avanture svakako je i epizoda „Nekropolis“ (VČ DD #3) koja ide u red ponajboljih radova scenaristkinje Paole Narbato. Naš junak tada se obreo u ekperimentalnom zatvoru za one najčudovišnije među nama: nepopravljive zločince. Cilj: pokazati da su takvi pojedinci osim mšto ne mogu da promene svoju prirodu takođe kadri i da „zaraze“druge te da siste koji ih drži izolovanima od društva – zapravo ne greši i time bez obzira na sve svoje mane predstavlja jedini mogući sistem.



U priči koju ćete danas čitati ima ponešto od teskobe tog štimunga. S tim što će se Dilan sada naći u sasvim drugačijem društvu: ne najgorih nego najboljih među nama. Dok se u Nekropolisu kuša domet mana autorku ovde zanima granica vrline. Do koje tasčke se držimo svojih ideala? Ili: šta samo sve  spremni da uradimo za sopstveni život? Pitanje koje je i filmski serijal Slagalica strave („The Saw“) takođe postavio ali ne nuđno najvrelijim ljudima. I ne u trenutku kada preti opasnost da planeta bude zbrisana. (Ne)mogućnost izbora: tema koju je Barbato već obrađivala u dugometražnoj epizodi iz našeg Super book-a broj 56 ovde je takođe u fokusu ovoga puta  u crtežu neumornog Kazertana.