Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.

„Čudo!“

– Le Monde

„Pred nama je značajan tekst.“

– Le Point

Neponovljiv gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je teško ranjen u desnu ruku i u glavu oktobra 1914 u Belgiji u Polkapeleu ležao na zemlji prekriven krvlju okružen leševima umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio probudio se u ambulanti s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom prostitutkom Anžel koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.

Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima ali što priča više odmiče teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika ovaj roman se uvlači pod kožu nošen vrtlogom Selinovog surovog sirovog i eksplicitnog stila.

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“

– New Yorker

„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost lajtmotiv fizičkog bola razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“

– World Literature Today

„Selinov furiozni stil je u punoj snazi a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“

– Publishers Weekly