12 pravila za život
je dodato u korpu
- Biografije autobiografije memoari
- Časopisi
- Članci intervjui
- Drama
- Društvene nauke
- Enciklopedije
- Eseji
- Ezoterija
- Fantastika + horori
- Gastronomija
- Informatika
- ISTOČNJAČKA UČENJA
- Knjige na stranim jezicima
- Knjige za decu
- Korenspodencija
- Monografije
- Poezija
- Popularna nauka
- Popularna psihologija
- Priče
- Prirodne nauke
- Publicistika
- Putopisi
- Rečnici
- Religija
- Roditeljstvo
- Roman
- Sabrana i izabrana dela
- Spev
- Sport i hobi
- Tehničke nauke
- Turistički vodiči
- Umetnost
- Zabava
- Zdravlje i lepota
Klinički psiholog i profesor psihologije na Univerzitetu u Torontu dr Džordan Piterson trenutno je jedan od najcenjenijih najuticajnijih i najpoznatijih mislilaca na svetu čija predavanja na kanalu Jutjub imaju više od 35 miliona pregleda.
U vreme globalnih promena i gotovo nezapamćene političke polarizacije njegovi stavovi i jasna poruka o važnosti lične odgovornosti i traganja za smislom života naišli su na ogroman broj pristalica širom sveta.
Šta je ono najvažnije što bi svako od nas u današnjem svetu trebalo da zna?
Na osnovu brojnih iskustava iz svoje kliničke prakse i ličnog života kao i drevnih učenja i najnovijih naučnih otkrića i saznanja dr Piterson nam daje odgovor na ovo najvažnije i najteže od svih pitanja sažimajući ga u dvanaest naizgled jednostavnih pravila za život ispunjen smislom i svrhom.
Dugo mi je trebalo da se odlučim za naslov Dvanaest pravila za život: protivotrov za haos. On jasno ukazuje na to da su ljudima potrebni principi koji uvode red i da nas u protivnom haos priziva. Potrebna su nam pravila standardi vrednosti – pojedinačno i zajedno. Potrebne su nam rutina i tradicija. To je red. Red može postati preteran i to nije dobro ali haos može da nas preplavi i udavi – i ni to nije dobro. Moramo ostati na pravoj i uskoj stazi. Svako od dvanaest pravila u ovoj knjizi – i prateći eseji – stoga obezbeđuju vođstvo kako da se tamo nađemo. „Tamo” je linija koja razdvaja red i haos. To je mesto na kome smo istovremeno dovoljno stabilni na kome dovoljno istražujemo dovoljno se preobražavamo popravljamo i dovoljno sarađujemo. Tamo nalazimo smisao koji opravdava život i njegovu neizbežnu patnju. Možda ćemo ako živimo kako treba biti u stanju da tolerišemo težinu vlastite samosvesti. Možda ćemo ako živimo kako treba biti u stanju da podnesemo saznanje o vlastitoj krhkosti i smrtnosti bez osećanja da smo oštećeni i da smo žrtve kao prvo ozlojeđenosti zatim zavisti i potom želje za osvetom i uništenjem. Možda nećemo morati ako živimo kako treba da se okrećemo totalitarnoj sigurnosti kako bismo se zaštitili od vlastite nedovoljnosti i neznanja.
Ako svako od nas živi kako treba kolektivno ćemo procvetati.