Svet sočiva ogledala iskrivljene vizure kojim putuju čudni putnici sa krpenim lutkama koji su puni nemogućih ubistava bez zločina i krivca u kome skoro da i nema Svet sočiva ogledala iskrivljene vizure kojim putuju čudni putnici sa krpenim lutkama koji su puni nemogućih ubistava bez zločina i krivca u kome skoro da i nema natprirodnog pa se on čini samo stvarniji i strašniji – takvim svetom je u prvoj polovini prošlog veka japansku publiku opčinio i sada se prvi put na srpskom jeziku javlja u samostalnom izdanju jedan od najvećih pisaca japanske popularne književnosti: Edogava Ranpo.



Edogavine misterije se uprkos svoj složenosti zločina interesuju pre svega za ljudsku psihologiju. Goro Akeći u priči Ubistvo na brdu D kaže: „Interpretacija može na bilo koji način izmeniti materijalne dokaze. Najbolji metod istraživanja jeste uz pomoć psihologije proniknuti u dubine ljudske duše“. Ovaj princip se može nazvati Edogavinom zvezdom vodiljom i on ga je prirodnim tokom doveo i do dela prisutnih u ovoj zbirci. Jeza neželjenog dodira (Čovečja fotelja) iživljavanje nad bespomoćnim (Gusenica) apsurd nesputanog zločina (Crvena odaja) – u njima se obrađuju sakriveni sramotni aspekti ljudske psihologije a ne sadrže nužno elemente misterije. Čak i kad ih ima pažnju čitaoca grabi pre svega jezovita atmosfera a ne razrešenje slučaja. Ovakve priče mu s pravom daju naziv predstavnika pravca Ero guro nansens (erotika groteska apsurd).