Januar 1947. Evropa je u ruševinama. Čak ni časovnici ne pokazuju više tačno vreme zbog problema sa strujom. Elisabet Osbrink uzima taj vremenski haos kao polaznu tačku s koje hronološkim redom prati dešavanja koja će 1947. učiniti manje anonimnom značajnijom za budućnost sveta. U centru je nekoliko velikih tema: nastanak neonacizma i džihadizma sudbina jevrejskih izbeglica palestinsko pitanje podela Indije. Istorijski događaji protkani su drugim ličnijim pričama – u kratkim beleškama pratimo živote Simon de Bovoar Diora Džordža Orvela Bili Holidej Prima Levija Tomasa Mana...



Mesec po mesec autorka ispisuje hroniku 1947. godine koja je nosila u sebi otvorene rane Drugog svetskog rata i koncentriše se na ljudske patnje posebno na sudbinu Jevreja gde se njena lična priča ukršta sa svetskom istorijom. Zahvaljujući prevashodno delovima koje autorka ispisuje na ličniji i emotivniji način ovaj istorijski esej čita se kao roman.



Na svakoj stranici nalazimo podsticaj da saznamo još više vezujemo se za likove i događaje saosećamo sa protagonistima i sve vreme imamo utisak da se nalazimo usred žive materije duboko ljudske čak i kad se radi o politici na najvišem nivou. Lako nas prožimaju ideje i atmosfera epohe. Godina 1947. postaje jedno opipljivo juče.