39 dana juna Teofila Pančića je putopis na granici sa književnošću. 39 dana juna dešava se u Splitu koji inspiriše sećanja ali i ntrospekcije i razmišljanja. Pančić kroz ovaj tekst posmtra i promišlja sve pred sobom i u sebi.



Ponekad se za knjigu kaže da je lek. Možda otuda autorova uvodna napomena nosi naslov „O indikacijama merama opreza i neželjenim reakcijama“. Kada knjigu pročitate pojaviće vam se među utiscima nešto iz širokog dijapazona koji nudi ovaj naslov zasigurno. Kada smo kod toga i naslov knjige je asocijativan.39 dana juna zbir je autorovih utisaka o poseti gradu po imenu Split koji je nekada pripadao njegovoj domovini a sada piscu taj grad pripada po jeziku prijateljima sećanjima izboru i novom definisanju. Reč je najviše o putopisu sa nenametljivom a vrlo uspešno ostvarenom namerom da se vine u književnost čak i kada podseti na elemente dnevne hronike. Tekst to i govori: ovo je nešto jače od mesec dana života i posmatranja upoređivanja i odmerenog kvalifikovanja svega pred sobom ali i u sebi. Kvalifikovanja života. Taj rastegnuti mesec stao je u tri grada jedno mesto i celu Jugoslaviju ali njegov imenitelj je ipak pohođenje jednog grada i jednog duha razdvajanje i spajanje. Duh kao duša i duh kao prošlost.U ovoj geopoetskoj knjizi i tekst i stvarnost su duh(oviti) a autor je skroman i postojan.39 dana juna je kao reka koja se uliva u more: i slatka i slana. Najukusnija je na ušću.Vladislav Bajac