Pođoh jednom svome prijatelju da ga posetim ali ne zatekoh tamo ni njega ni njegovu gospođu već njihovu dečicu. Sela deca na kućni prag čitaju neku knjigu i smeju se. Uzeh da vidim i iznenadih se kad videh da čitaju jednu od mojih knjiga koja nije nikako namenjena deci. Istrgoh im knjigu iz šaka uz reči:



– Ovo nije za decu ovo ja nisam napisao za vas!



– E pa vi napišite nešto i za nas! – reći će mi dečica.



– Dobro. Dajte mi reč da ovo nećete čitati a ja vam dajem reč da ću napisati nešto za vas.



I evo ja otkupljujem datu reč. Pružam dečici knjižicu koja ih može utoliko više zanimati ako im kažem da ova priča nije potpuno izmišljena već da sam je ja u svome detinjstvu odistinski preživeo a to će reći da ova priča opisuje život dece koja su današnjim danom čitaocima dedovi.



Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti izvesno je da će se imati6 čemu nasmejati. Najviše možda meni. Ja ću se tome njihovom smehu radovati jer dečiji smeh je najveća radost starosti.



1. oktobar 1933. godine Beograd



Čika Nušić



Iz sadržaja knjige Hajduci:

NA HRASTOVOM STABLU

ČETVRTAK POSLE PODNE

NEDELJA

AVANTI GENERALE!

MATAMUTA

POSLE POBEDE

HAJDUCI

TEŽAK SAN

BRBA ’ARAMBAŠA

EPIDEMIJA

NA GROBU MAKSE ŽABE

CVRCA IZDAJICA

OPROŠTAJ

ODMETANJE

U GORI HAJDUCI

PRVA BORBA

MAGARETOVA ISPOVEST

BRBINA PRIČA

GLUVAĆEVA PRIČA

TRTINA PRIČA

VRAPČEVA PRIČA

CVRCINA PRIČA

DRONJINA PRIČA

MOJA PRIČA

HAJDUČKE NEVOLJE

ŠTA JE TAMO BILO

POTERA

TAMNICA

POVRATAK

NA HRASTOVOM STABLU