Alberte Selmer beži iz svog hladnog i ograničavajućeg provincijskog života u Norveškoj da bi mogućnost sreće potražila u Parizu. Ali grad boema u kojem se ispija apsint i vode beskrajni razgovori o kubizmu nije ono što je zamišljala. Iako se uposlila kao saradnica nekolikih novina i časopisa jedva da je u prilici da podmiri svoje troškove zbog čega radi i kao model za starog slikara. Živi izolovana u potpunom siromaštvu tek povremeno se sastajući sa kolegama umetnicima iz skandinavskih zemalja. Njeno samopouzdanje je i dalje neznatno a njeno neiskustvo čini je lakim plenom ležernih i ćudljivih muškaraca. Veze kada se dogode nisu ni jednostavne ni srećne. Osećajući kako njen talenat počinje da kopni a njena sloboda da stagnira Alberte postaje svesna da se njen život pretvara u borbu za preživljavanje.



U drugom romanu trilogije Kora Sandel hvata se ukoštac sa pitanjima koja će društveno aktualizovati tek feminizmi šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka – u prvom redu s pitanjem ekonomske opcrtanosti ženskog oslobođenja. Povrh svega ona maestralno prikazuje muku i nedostatak individualnog usmerenja mladih žena koje se bore da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom ali donose životne izbore kroz proces izbegavanja izbora i završavaju pobeđene životom.



Čuveni serijal Kore Sandel – Alberte i Jakob (1926) Alberte i sloboda (1931) i Samo Alberte (1939) – predstavlja autobiografsku trilogiju trajne umetničke vrednosti koja slavi snagu unutrašnjeg života i ljudske duše hrabrost i zauzimanje za sebe.