Kako je moguće izgubiti sebe a još biti živ?



„Novu knjigu Ratomira Damjanovića čini deset izvanrednih pripovedaka iz istog tematskog kruga određenog delom indikativnim a delom izazovnim naslovom Alchajmer kafe koji nosi prisenak ironije.



O ljudima koji zbog demencije fatalno ostaju bez sećanja identiteta volje personalnosti autonomije i bez stvarne pripadnosti bilo kojoj grupi čak i porodici isključeni iz svih vremenskih dimenzija izuzev tanušnog momentanog sada po pravilu se piše sa humanim saosećanjem i sentimentalno.



Damjanović ne izneverava tu spontanu etičnost – naprotiv podiže je na viši nivo – kada se opredeljuje za kreativno iskošeni i originalni pristup prelazeći svaku od deset pripovedaka finom prevlakom duhovitosti a ponegde i snažnijim prodorima crnog humora parodije i groteske. Naravno to nisu šale na račun pacijenata nego kritičko pokazivanje da njihove nelogične besmislene i apsurdne reči i reakcije ponekad razobličavaju istinsku nelogičnost besmisao i apsurd društvenog sklopa u kojem se uzdiže kolektivni Alchajmer vinovnik sveopšteg današnjeg zaboravljanja i dezintegracije istorije.



Svaka od deset Damjanovićevih pripovedaka može stajati zasebno jer je vrednost za sebe plod čudesne imaginacije i vrhunskog pripovedačkog umeća.“



– mr Đorđe Malavrazić