„Borhes je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira… Velikan svetske književnosti!“ Džon Apdajk



Videh Alef sa svih strana videh u Alefu Zemlju i u Zemlji opet Alef i u Alefu Zemlju...



Dvojica hrišćanskih teologa vode žučnu raspravu o Svetom pismu. Vojnik tek na bojnom polju shvata ko je on zapravo. Mlada žena priprema perfidnu osvetu navodnom ubici svog oca. Muškarac u jednoj gostionici u Buenos Ajresu čeka na svog ubicu. Nacista se – bez trunčice griže savesti i nagoveštaja pokajanja – priseća vremena kada je bio čuvar u koncentracionom logoru.



Iako su priče u Alefu ispunjene filozofskim zagonetkama i gotovo natprirodnim neobičnostima one nam dočaravaju izgrađenije ljudske karaktere možda i više nego ostale Borhesove pripovedačke knjige. Čak se ni pitanja besmrtnosti večnosti vremena i beskonačnosti ne gube u čistoj apstrakciji već zadiru u zaplet i sintaksu ispitujući granice jezika i izrecivosti.