Ova autobiografska knjiga prati život devojke koja se suočava sa saznanjem da boluje od teške bolesti – multiple skleroze. Govoreći o putu koji prelazi od očaja spoznaje i pomisli da je u bezizlaznom stanju do svesti o izvesnostima borbe koja se može i mora voditi preko važnosti podrške i razumevanja okoline autorka nas vodi kroz sve faze koje donosi iskustvo doživljenog. Ova knjiga je važna kako za ljude koji se bore sa bolešću tako i za okolinu koja je na njih upućena. Ona je dokaz da se i sa najtežim problemima u životu možemo izboriti ako verujemo u pobedu i ako drugi veruju u nas.



U završnoj reči autorka između ostalog kaže:



Knjiga govori o životu sa multipla sklerozom i konstantnoj borbi sa tom teškom dijagnozom. Ali fokus nije samo na MS-u. Cilj ove priče je da ljudi bez obzira da li žive sa nekom teškom bolešću ili su zdravi shvate da je život sastavljen od dobrih i teških perioda u životu. Primećujem opšti nedostatak empatije i površnost u međuljudskim odnosima koja dovodi do onih banalnih fraza da je drugome uvek lakše. Ljudi se sklanjaju od loših informacija i pribegavaju politici ne želim da znam pravim se da ne vidim. To nije način rada na sebi i tako ne doprinosimo boljitku čovečanstva. Da bi ovaj svet bio bolje mesto i da bi se mi sami potpunije osećali treba kao pojedinci da doprinesemo zajednici. Dobrim delima i razvojem ličnosti i intelekta ne obogaćujemo samo svoju ličnost već postajemo intuitivniji a dodatno doprinosimo balansu cele planete.