„Antika nije stabilna dimenzija koja se može konstruisati jednom za svagda već naša predstava o antici zavisi od pitanja koja joj postavimo. Na primer antičke žene su oduvek postojale ali u istraživanjima ozbiljno figuriraju tek od sedamdesetih godina 20. veka i procvata ženskog pokreta. Sve to nam pokazuje da se upotreba antike ne ogleda samo u malokrvnim kopijama ili zabavnim pogovorima već da nam pruža i značajan izvor za istraživanje onih aspekata antike koje danas možda nismo u stanju da vidimo kao i aspekata potonjih vremena koje nećemo uočiti ukoliko ne poznajemo antičku pozadinu.“

Matilde Skoje i Jert Vestrhejm



Za evropske narode se često kaže da imaju dve domovine – zemlju iz koje potiču i/ili u kojoj žive i antičku Grčku i Rim. Odnos prema antičkom nasleđu nekad jače nekad slabije istican ali neprekidno živ – imao je najčešće dvojaki karakter. S jedne strane antički kulturni obrasci su se podražavali ili nekritički preuzimali a s druge antičko nasleđe je služilo kao seme kao banka ideja za nove obrasce forme polazišta itd. Takav pristup najbolje otelovljuje gledište Gustava Malera: „tradicija je dalje prenošenje vatre a ne klanjanje pepelu“. Zbornik članaka brojnih savremenih skandinavskih autora „Antičko nasleđe i njegova recepcija u evropskoj kulturi“ poklanja podjednako pažnju i jednom i drugom pristupu i to počev od vizantijskog perioda pa sve do našeg doba razmatrajući susret sa antikom i njenim uticajem na književnost operu pozorište jurisprudenciju filozofiju političku ideologiju arhitekturu vajarstvo film… Tematska raznovrsnost članaka u ovom zborniku i visok naučni nivo samo su neke od odlika ove publikacije sasvim retke ako ne i jedine te vrste koja je objavljena na srpskom jeziku.