Ovo je istinsko otvoreno delo koje ne zna svoj kraj kao što istovremeno ne poznaje svoje žanrovske granice i ograničenja.Književnost izjednačena sa erotičnošću – i zato privlačna priželjkivana totalno nepredvidljiva zavodljiva elokventna pikantna sočna perfektno stilizovana.Ovo je u pravom smislu reči polifonična proza tekst-kontrapunkt natopljen i muzikalnošću verovatno blagodareći dubokoj privrženosti i predanosti Prokopieva muzici.Deo ovih zapisa posvećen je upravo uzbudljivosti saznanja i suočavanja sa kulturnom Drugošću – sopstvenom u odnosu na Zapad i obratno zapadnom u odnosu na svoju.Blizak duhovnim založbama danas konjukturnog duhovnog horizonta nomadizma prijatelj većine nomadskih intelektualaca i pisaca Prokopiev u pravom smislu reči crpi iz skitalačke energije Grada ali i od difuzne lavirintske energije Biblioteke.Prokopiev je pre svega ubeđeni hedonista u potrazi za uživanjima i lepotama života i teksta.