Ovo je prvo zasebno izdanje čuvene Antologije kineske lirike koju je 1920. priredio i preveo Miloš Crnjanski. Ovde je sakupljena sva velika kineska poezija od Knjige promena Lao Cea i Konfucija do Li Tai Poa Tu Fua Vang Veija. U vezi sa ovom knjigom može se podjednako govoriti o lepoti kineske poezije i o lepoti Crnjanskovog prevoda. „I u Parizu ja sam utvrdivši tekst provodio u muzejima duge i svetle noći koje se iz vidika nisu spustile na zemlju nego samo na vrh srebrne neke trske na starim svilama dovodile su me do mirnog osmeha kojim se jedino može razumeti tekst Lao-Cea. Posle podna u polumračnom muzeju Gime pre nego što je proleće došlo sa kamenim glavama oko čijih usana lebdi blag mutan osmeh pomagala su me bolje nego svi rečnici i leksikoni londonskih sinologa.“ (Miloš Crnjanski)