ARAPIN BUDUĆNOSTI – ODRASTANJE NA BLISKOM ISTOKU 1978-1984

je dodato u korpu

ARAPIN BUDUĆNOSTI – ODRASTANJE NA BLISKOM ISTOKU 1978-1984

Riad Satouf
  • Izdavač: Lokomotiva
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Tvrd
  • Godina izdanja: 2018
  • ID: 837
  • RSD 2,420.00

U prvom delu Arapina budućnosti koji obuhvata period od 1978. do 1984. godine Satouf opisuje i vreme pre svog rođenja – objašnjava pod kojim su se okolnostima upoznali njegova majka Klementina rodom iz Bretanje i Sirijac Abdel-Razak rodom iz malog sela blizu Homsa koji je kao i Klementina studirao u Parizu. Porodica Satouf često se selila pa Riad govori i o temi kulturoloških razlika.



Žuta boja u crtežu označava razdoblje u Libiji plava boja razdoblje u Francuskoj a roze boja razdoblje provedeno u Siriji.



Uz obilnu dozu humora kroz oči dečaka-odraslog ispričana je mešavina memoara i dokumentaristike – očeva fascinaciju Francuskom i preseljenje u Libiju.



Nešto kasnije će tokom odrastanja u Siriji Riad među vršnjacima biti obeležen kao Jevrejin jer je po majčinoj strani nasledio plavu kosu a sirijska djeca kao i njihovi roditelji istinski mrze Jevreje. Uvučeni u sistem deca su zapravo mali ukalupljeni vojnici a dela su im često podjednako brutalna kao kod odraslih.



Muke u odrastanju povećavaju se tokom školovanja. Rigorozna školska svakodnevica slika je vladajućeg režima obeležena je učiteljskim autoritetom koji niko ne sme da dovodi u pitanje jer se svaki izgred kažnjavao batinama. Riad uspeva da prona]e društvo za sebe ali većina vršnjaka se razlikuje od njega – mozgovi su im isprani i opterećeni propisanim doktrinama a ne manjka ni okrutne razmažene dece lokalnih moćnika koji se po podlosti i naprasitosti mogu meriti sa svojim roditeljima.



Uz porodične scene Riad Satouf opisuje socijalne prilike i društvene (ne)prilike – u radnjama je hronični manjak namirnica struje često nema veoma se drži do političkih saveznika i neguje se kult ličnosti.



Riad Satouf ukazuje na brojne nelogičnosti i u svojoj porodici i okolini; oštrinu i jačinu jednoumlja silne zabrane i propisana ograničenja koji služe kao legitimni oblici diskriminacije.



Osim što govori o svom dvojnom identitetu s čijim se teretom kao dete sasvim dobro nosio Satouf nenametljivo kritikuje devijacije verno preslikava stvarnost a sve je prošarano zdravim humorom što čitaoca tera na smeh ali i na razmišljanje.