Nova pesnička knjiga Faruka Šehića nosi naslov Auslenderska berlinologija odnosno prevedeno grubo na svakodnevni jezik – „Berlin za strance”. Međutim ne treba zaboraviti ni podnaslov – reportažni spjev. Naime ako postoji nešto što bi trebalo da budu opoziti unutar stilskog opsega jezika to su novinarstvo i poezija. Dok novinarstvo iskazuje stvarnost bez posredovanja stilskih figura poezija je posmatra i iskazuje jezikom pesnika nesputanim slobodnim asocijativnim i metaforičkim. Faruk Šehić dakle kombinuje ono što logikom stvari ne bi trebalo da bude kombinovano. Rečeno u duhu formalističko-strukturalističkog uma Romana Jakobsona on metaforu (osnovnu pesničku figuru) na izvestan način izjednačava s metonimijom (osnovnom proznom figurom) te tako dobija hibridnu formu koja u mnogo čemu podseća na epsku strukturu s ključnom razlikom koja se ogleda u nedostatku narativnosti. Dakle iza jedanaest poglavlja/pevanja Auslenderske berlinologije ne postoji priča ne postoji dramaturgija koja bi se odnosila na celinu nema zapleta raspleta glavnih likova okvirnih i epizodnih priča nema ničega što bi bilo prozno per se osim želje da se zadovolji jedan novinarski poriv poriv putopisa čuđenja opisa stanja koje nije-kao-kod-kuće. (Vladimir Arsenić)