Kad bol proviri kroz usta treba mu dopustiti da iskoči.

Tri audio-snimka poslata su jednom piscu da ih samo prekuca i troglasju dâ naslov koji sam odabere. Pisac je Enes Halilović a naslovna reč bekos izgovorena u Herodotovom mitu kao prva i iskonska u ovom romanu postaje ono što tri pripovedača očajnički traže – uteha oslonac smisao.

Prvi glas pripada psihijatru Piloreti koji se vraća na Peštersku visoravan da sahrani oca i suoči se s tišinom prazne kuće mutnim sećanjima i društvom koje se nepovratno raspalo. Drugi je glas Lemeza koji psihijatru Martinu priča svoj život i dodiruje srž najdubljih tajni balkanskih kriminalnih klanova. Treći glas je Martinov – ispovest o vezi s Lemezovom sestrom i sumnji da možda deli s njom više nego što bi smeo.

Kroz ovu polifonijsku naraciju u koju Halilović utiskuje i fragmente pesama priča novinskih izveštaja sudskih dokumenata i memoara – ne kao ukras već kao simptom govora koji više ne veruje samom sebi – nazire se portret jednog razorenog podneblja gde su lične i kolektivne traume nerazmrsivo isprepletane.