Bilo je već deset sati uveče kada su tog prohladnog četvrtka 9. marta 1972. godine retki prolaznici primetili čudnu grupu ljudi koja se kretala beogradskom ulicom Generala Ždanova (današnjom Resavskom). Ogrnuti teget pelerinama na nosilima su naizmenično prenosili teško obolelog čoveka sa Dermatovenerološke klinike na Odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike kako bi mu se ukazala adekvatna pomoć. Dežurni lekar bolničarka i šest lakših bolesnika nisu ni slutili da su te večeri bili u direktnom kontaktu sa obolelim od velikih boginja (variole) opake zarazne bolesti koja se na ovim prostorima nije javila od 1930. godine i za koju se smatralo da je iskorenjena na ovim prostorima. Oboleli je sutradan u 21.15 umro od penicilinske alergije kako je zvanično saopšteno. Leš je u toku noći prenet u kapelu a u subotu 11. marta rodbina ga je odbivši traženu obdukciju transportovala u Novi Pazar radi sahrane. ali virus je ostao u milionskom Beogradu kao i u Čačku Novom Pazaru i Đakovici i u još par manjih mesta u kojima je oboleli boravio. Kako je virus identifikovan kako se prenosio kako se na njega reagovalo i kakve je posledice doneo na četrdesetogodišnjicu ovog događaja govori ova knjiga.