Poezija Maje Solar je nezamisliva bez iskustva hibridnosti bez transgresije koja raskida sa pseudogranicama između poema filozofema/teorema i onoga političkog/ekonomskog. Međutim njen eksperimentalni intelektualizam je sasvim čulnog karaktera štaviše izričito je telesan i multimedijalan. Zajedničko prisustvo forme i pojmovnosti ne znači da bi zapravo forma kao puka ilustracija služila tome da bude priprema za konceptualnost višeg nivoa. Ovo nije Begriffsdichtung ali ipak pretpostavlja izvesnu pojmovnu kompetenciju a ima (i) pojmovne posledice. Poem nije podređen pojmu ali se suprotstavlja i obrnutom iskušenju naime romantičarskoj shemi: ne sugeriše se da ima ičega što bi isključivo poezija mogla zahvatiti. Ukidaju se hijerarhije. (Mark Lošonc)