Ako bismo pokušali da prepričamo početak slavne Plautove komedije Blizanci to bi moglo ovako da zvuči: „Pošto se posvađao sa ženom Nebojša (Menaechmus) iz Epidamnosa uzima njenu bundu i kreće kod ljubavnice. Na putu susreće parazita Briska (Peniculus) kome se jada i poziva ga da zajedno ručaju kod Ljubinke (Erotium)“ što je već i zbog duhovitog prevoda Jelene Todorović smešno. Ali smeh kao i u svakoj velikoj komediji tek je način da se ukaže na nešto složenije od samoga smeha. Plaut ne samo da je na nivou kompozicije uveo nove elemente u rimsku komediju na specifičan način podelio prostor i izgradio uloge (o čemu piše J. Todorović u iscrpnom predgovoru) već nam je rekao mnogo toga i o rimskom društvu i o ljudskoj prirodi.