Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku“ je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova bajki predanja epskih pesama žitija apokrifa biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije.

Kada se roman pojavio početkom XX veka podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama a sa druge strane Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta pokreta plođenja znoja igre patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo“ dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika“.

Između ostalog u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni jer šta ima prirodnije od toga?