U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavljen je 69. broj časopisa za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao”.



Čak je i u Alefu vladala pustoš



U osnovi motiva postapokalipse počiva ideja – filozofija – koja se više zasniva na veri u drugi život nego u propast ljudske rase što je pomalo kontradiktorno. Svako od nas svoju veru neguje na nadi da će posle kraja sveta baš on biti taj koji je preživeo apokalipsu. Ciklusi svršetka i mogućeg obnavljanja sveta obećani su oduvek već samom verom u drugi život. Šta je drugo obećani Raj bez obzira kojoj religiji pripadao i ma kako izgledao – anđeli i heruvimi ratnici Valhale koji svakog dana ginu u veličanstvenoj bitki a noću se goste za bogatom trpezom vrt sa prelepim devicama… – nego spoznaja obnovljenog večnog života obećanje koje raduje kako u Eliotovoj „Pustoj zemlji” i Balardovom „Potopljenom svetu” tako i u filmskom ostvarenju poput franšize „Pobesneli Maks” sa Melom Gibsonom ili u filmu „Apokalipsa danas” Frensisa Forda Kopole.



Vrlo osobeni i tematsko i žanrovski različit pristup ovoj temi odabrali su autori „Nove misli” koje je odabrala Nastasja Pisarev. Od konstatacije da nikada više „veselnik radoznali i zalutali putnik neće nigde stići i neće zapisati: Kilroj je bio ovde u Šepardovom tekstu „Čak je i u Alefu vladala pustoš” preko studije Nebojše Kartalije „Kuga: vesnik apokalpse koji je menjao istoriju” i pitanja koje postavlja Nenad Jovanović koji povodom apokalipse i globalno indukovane anksioznosti postavlja pitanje da li je vreme za neke nove utopije a priređivačica temata bavi se postapokalipsom u kultnoj video-igri „Fallout New Vegas” i predstavom i viđenjem Novih gradova. Kraju sveta u video-igricama na unekoliko drugačiji način pristupio je i Vladimir Sumina a godinama posle „kraja istorije” pozabavio se Ilija Bakić analizirajući svetski bestseler roman „2034” Eliota Akermana i Džejmsa Stavridisa koji se bavi danas vrlo aktivnom temom o trećem svetskom ratu.



Zanimljiv tekst napisao je Andrej Radulović a „Nova misao” sa zadovoljstvom prihvatila i objavljuje sa radno-intrigantnim naslovom „Anime: od grafičke novele preko pozorišta do filma” a i ovaj broj naravno obiluje prikazima novih knjiga pozorišnih i filmskih kritika eseja radoznalih i uglednih stvaralaca iz većine oblasti savremene umetnosti što ubedljivo dokazuje da redakcija „Nove misli” odbija ideju o mogućoj apokalipsi a ako je do nje i došlo bilo je to tako neprimetno da i nismo svesni.



„Nova misao” novim idejama i novim temama daje svoj doprinos da ma koliko morali da budemo oprezni kada su ovakve konačne „posle kraja istorije” ideje u pitanju aktivizam bodra energija i „nova kreativnost” jesu naš konačni izbor.