Rođen u Čileu živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977 gde je našao inspiraciju za svoje velike romane Divlji detektivi i 2066 a zatim je prešao da živi u Barselonu gde ih je i napisao.

Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južno-američki pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. Iz serije njegovih kraćih romana posebno se izdvaja Čile noću hronika zla svedočanstvo čoveka koji se u jednom trenutku pita zašto intelektualna elita i dalje piše poeziju slika ili diskutuje o finesama avangardnog teatra dok hunta muči ljude u podrumima. . .

. . . Umesto da krene hodnikom koji je vodio desno krenuo je levo zatim je nabasao na drugi hodnik spustio se nekim stepenicama i pre nego što je znao gde se nalazi obreo se u podrumu. Kuća je zaista bila velika: prava ukrštenica. Stvar je u tome što je prošao kroz različite hodnike i vrata i naišao na mnoge prazne sobe ili odaje pune ambalaže i na ogromne paukove mreže koje je Araukanku uvek mrzelo da počisti. Na kraju je stigao do najužeg hodnika u kući i poslednjih vrata koja je otvorio. Video je neku vrstu metalnog kreveta. Uključio je svetlo. Na ležaju je bio nag čovek vezanih ručnih i nožnih zglobova. Izgledao je kao da spava ali to je bilo teško utvrditi budući da su mu i oči bile vezane. . . “