Da nije bilo jednog sna ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san koji opisuje Džon Frimen u predgovoru ubedio je Junga da treba zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit individualan način.