„Mada sam sklon da delim ljude na ateiste agnostike i teiste u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje najpre površno a onda sve dublje da sumnja a u nekom trećem odseku ličnog života ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost srednje doba starost) ma koliko se činilo logično i prirodno ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer zar može neko ko je naučio da misli ne samo razumom već i umom da ostane zadovoljan i miran i to celog života – kao ateista agnostik ili teista?“