U svoj pesnički izraz Biljana Jovanović unela je inovativne neočekivane tonove metapoetičnost poigravanje konceptima istorije i mitologije kao rodno stereotipnim narativima implicitnu kritiku aktuelne poetske prakse prevrednovanje avangardnog nasleđa čulno-telesnu slikovnost vizuelnu markiranost i mnogo toga drugog što se nije uklapalo u horizont očekivanja tadašnjeg čitalaštva.