Čuvari Luvra se mogu posmatrati u kontekstu – aktera i okoline. Strip je nastao kao deo edicije Kolekcije Luvra stripova koje muzej naručuje od poznatih umetnika kako bi pokazali njegovu istoriju i bogatstvo kolekcija. Pored Tanigučijevih Čuvara Luvra u ediciji su i Ledeno doba Nikolasa de Kresija (Komiko 2013) Museum Vaults Mark-Antoana Matjua On the Odd Hours Erika Liberžea An Enchantment Kristijana Durijua Cruising through the Louvre Davida Pridoma i Phantoms of the Louvre Enkija Bilala.





Čuvari Luvra su u Japanu definisani u žanr seinen mange namenjene starijoj adolescentskoj i odrasloj publici što ima drugačiji prizvuk nego na Zapadu gde bi to uglavnom označavalo neprikladan jezik i nasilje. U Japanskoj žanrovskoj definiciji naziv seinen se povezuje sa ozbiljnošću pristupa temi i nivoom obrazovanja publike – u Čuvarima Luvra potreban je izvestan senzibilitet i zanimanje za vrhunsku umetnost i spomenike kulture. Radnja prati neimenovanog japanskog umetnika očigledno Tanigučijevog alter ega u Parizu. Umetnik se odlučuje za višednevnu posetu Luvru pri čemu se susreće sa otelotvorenim Čuvarima Luvra duhovima koji po Tanigučiju nastanjuju sve umetničke predmete u muzeju. Uglavnom u vidu bestelesnih amorfnih letećih plazmi nevidljivih za okolinu ali ne i za glavnog protagonistu pojedini Čuvari se otelotvoruju pred njim i vode ga na put kroz Luvr u kome se brišu granice prostora i vremena što Taniguči koristi da ispripoveda priču o muzeju i njegovim eksponatima koju je imao na umu. Od Nike sa Samotrake koja se protagonisti ukazuje kao mlada devojka u baroknoj odeći pa do Van Goga Asaija Čua i drugih Taniguči koristi Čuvare kao katalizatore viševekovnog kulturnog bogatstva Luvra u oniričkom limbu umetnikove mašte.