Iz naslova knjige jasno je da se bavi budućnošću mada što je duže čitate shvatate da se tiče sadašnjosti. U tački gde se susreću sadašnji trenutak i budućnost moramo da se zapitamo da li je budućnost nameštena utakmica jer – ovo je vreme inovacija to je budućnost. A u sadašnjem trenutku uglavnom (ne svi) imamo otpor i strah prema budućnosti. Nove tehnologije otuđenje poništavanje starih vrednosti (ili „vrednosti“) prete da ugroze mnoge poslove radna mesta i mogućnosti za pristojnu egzistenciju i zaradu. Podrazumeva se da digitalno doba uglavnom ima mane i tek po koju vrlinu.



Da li je baš tako? U knjizi Nataše Kažić na vrlo slikovit i prijemčiv način upoređene su tradicionalna i digitalna ekonomija kroz utakmicu u kojoj učestvujemo kao publika i ne baš objektivno često i kao sudije. Digitalci su pobedili s 11:0. Prvi gol postigli su zahvaljujući orijentaciji ka korisniku drugi zbog personalizacije treći zahvaljujući virtuelnom i globalnom tržištu naspram fizički ograničenog tržišta tradicionalaca četvrti zahvaljujući posredničkom biznis-modelu peti je bio autogol tradicionalaca zbog rigidnog lanca snabdevanja šesti je bio lak zbog mrežnog efekta poslovanja naspram ekonomije razmere sedmi… i tako sve do 11. gola dok tradicionalci nisu uspeli da daju nijedan bez obzira na veliki i preveliki trud koji su uložili.



Možda će biti kasnije zašto je krajnji rezultat drastično surov kad pogledamo kako su opisani kapiteni Tradicionalaca i Digitalaca:



„Kapiten Tradicionalaca je iskusni i odvažni top executive nemačkog porekla koji je završio MBA na Harvardu godinama predvodio velike tradicionalne industrijske koncerne širom zapadnog sveta više puta odlikovani Iron man koji je završio svoju izvanrednu karijeru u Hong Kongu. Ove godine puni 58 godina i ovo mu je poslednja utakmica za reprezentaciju pred dugu bogatu i zasluženu penziju.



Kapiten Digitalaca izgleda kao tek svršeni student mišićavi mladi Amerikanac iz Kalifornije razbarušene kose i vitkog stasa i 29 mu je godina. I njemu je ovo poslednja utakmica pred penziju. Studirao je na Stanfordu ali ga nije završio. Živi i radi u Palo Alto već 15 godina otkad je napravio svoju prvu digitalnu platformu na trećoj godini faksa a firma danas vredi 200 milijardi dolara. S obzirom na to da je na nju umrežio ceo svet i njegov prihod stalno raste može da razmišlja o penziji ali mu ne pada na pamet!“



U Natašinoj prethodnoj knjizi Kako uspeti u korporaciji i ostati normalan bavila se radom u korporacijama u čemu ima bogato dvadesetogodišnje iskustvo kako kod nas tako i u inostranstvu. Obrađene su sve faze karijere sa savetima kako da se izbegnu zamke uz mnoštvo primera ali je ideja vodilja – raditi u skladu sa sopstvenim vrednostima. U fokusu na korisnicima i njihovoj dobrobiti i u Da li je budućnost nameštena utakmica? možemo da prepoznamo ideju vodilju prethodne knjige.



U digitalnoj eri „nema privilegovanih i svi smo jednaki„ kaže Nataša. Zašto se tradicionalna ekonomija plaši tih divnih stvari i u zloslutnom raspoloženju govori o budućnosti? Kompanije koje su usmerene na korisnika i njegove potrebe koje imaju plemenit cilj i posluju u skladu s jakim vrednostima voljne su da se transformišu prihvataju nove tehnologije i znanja promovišu talente i unose inovacije. Tradicionalna ekonomija učaureno posluje spora je i najvažnije – usmerena je na sebe i svoj profit ne na korisnika.



Nataša daje i pregled tehnologija koje će najviše obeležiti narednu deceniju i kojima možemo da se služimo u ostvarenju svojih ciljeva. Analizira dosadašnji i budući uspeh Silicijumske doline ali i Kine takođe podobne za inovacije govori o pravoslavnom svetu i njegovom opiranju da u potpunosti prihvati kapitalizam ali i drugačijim vrednostima u odnosu na zapadni svet i zašto je prirodno da bude most između Istoka i Zapada…



Futuristička literatura? I jeste i nije. Ako ne počnete odmah da planirate i kreirate svoju budućnost nećete ostati relevantni. Budućnost je sada.