“Demistifikacija apokrifa” jugo-dadaizma Dragana Aleksića u istraživačkom i teorijskom naporu Jasne Jovanov doveo je da jedne uzorno napisane monografije o jednoj našoj kratkotrajnoj umetičkoj pojavi koja je ostala sačuvana tek u nekolim u svakom slučaju nedovoljnim fragmentima (jer ne treba zaboraviti da je Aleksićeva dadaistička arhiva posle njegove smrti uništena). Njegova želja da iznađe adekvatnu “kritiku i destrukciju tradicionalnih umetničkih kanona i kriterijuma… zagledan u podsvest i nemoguće… pesmama koje ostvaruju prvenstveno vizuelni učinak” ne bi li demistifikovao poput Dišana i njegovih sledbenika klasični estetički predmet u polju vlastitog delovanja načinio je puno dejstvo dočim je u spoljašnjoj umetničkoj ravni tek neznatno zagrebao po tvrdoj površini modernizma svog vremena. Ova knjiga govori zapravo o jednom našem nažalost nedovršenom umetničkim projektu koji je imao energije i kreativnog potencijala taman koliko i etičke težine ali nije imao dovoljno snažnu akcepciju ni kritike ni publike onda kada je bilo najpotrebnije – u vlastitom vremenu. A to je uostalom stalnom bilo i ostalo stalno mesto radikalnih umetičkih pravaca i drastičnih jezičkih promena stvaralačkih koncepcija bez obzira na njihov značaj opravdanost poreklo područje delovanja trajnost ili realan uticaj.

Jovan Despotović