Iz izuzetno podsticajnih i mudrih upitnih provokacija dijalog Roganović–Simić pretvara se u uzbudljivi metatekstualni teatar u kom se otkrivaju nova značenja brojnih termina ubeđenja i uverenja mitologije svakodnevice i kreativnih podozrenja.



Sagovornici inspirativno podstiču izuzetnu pesničku izričitost čarobnu erudiciju epifanijski originalne otvorene i nepoštedne odgovore na brojna pitanja o ličnom životu istoriji politici filozofiji svetu i pojedincu o razlozima života i razlozima poezije. Dozirana a životna ispovednost i funkcija sećanja kod vrlo autopoetičkih iskaza velikog pesnika ubedljivost u otvorenosti i stavovima sve je to ovde predstavljeno kao stereo-prožimanje intelektualno požrtvovanog čitanja i onog kultivisanog nivoa i bogatstva poetske eksplicitnosti koji i od života dobija suštinu izuzetnu autobiografiju o prožimanju svih vremena i svih predela koji traju i žive u pesniku.



Tu su naravno i neizbežni bogati činjenični pasaži o događajima priznanjima i odlikama stvaralačkog statusa same ličnosti i dela pesnika Čarlsa Simića. Bez lažne uzdržanosti Vesna Roganović uspeva da uzbudljivom i sadržajnom otvorenošću uz znanje i iskustvo ali i energiju i radoznalost intervju pretvori u podelu darova i otkrića s čitaocima.