Sterija je intelektualni pesnik. Njegove pesme sadrže melanholična razmišljanja razočaranog bolesnog čoveka koji se povukao iz javnog života. On peva o prolaznosti besmislu ništavilu. Svuda vidi pustoš propadanje smrt. Groblje je jedna od njegovih najdubljih inspiracija. Sterija je najdosledniji pesimista u srpskoj poeziji i svuda oko sebe vidi „trulež i sujete prah”. Na tom kosmičkom pesimizmu temelji se njegov paradoks o ludilu – samo onaj ko izgubi razum može spokojno proživeti svoj vek. (Jovan Deretić)

Sterija pesnik nije bio samo erudit njegov talenat bio je u individualno obojenoj misaonosti u smislu za stilsku doslednost i okvire književnog roda. Sterijino viđenje čoveka ostaje jedinstveno u svojoj trezvenoj obrazloženosti u odbijanju iskušenja strasti i mašte u nesentimentalnom crtanju čovekovog ponašanja. (Miodrag Pavlović)

Njega oduševljava onaj hrišćanski ideal ljubavi bratstva i jednakosti koji obuhvata ne jedan narod ne jednu rasu nego ceo rod ljudski. (Ljubomir Stojanović)