„Gdje su zlatne ptice ljudskih snova preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka čežnja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tužni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?



I tada sam shvatio ono najvažnije. Sjeća li se i njega sam pitao nekad o zlatnoj ptici koja znači sreću. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste to ne može jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kažem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem: biću ti prijatelj.“



Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“ „Tvrđava“ i „Ostrvo“ pravi su biseri ovog velikana.