Nacume Soseki (1867-1916) jedan je od najuticajnijih japanskih romanopisaca. Zahvaljujući njemu roman kao žanr dobio je svoje mesto u japanskoj modernoj književnosti. Iako po obimu malo Deset noći deset snova jedno je od njegovih najvažnijih dela o kome su napisane mnoge katkad i oprečne studije.

Deset noći deset snova sadrži deset priča u obliku snova koje je „ja“ sanjalo. „Ja“ je sam pripovedač: sve priče se pripovedaju iz njegove tačke gledišta. „Ja“ je nekad sam glavni lik nekad skriven posmatrač nekad slušalac priče. U ovome delu spoljni svet se posmatra kroz dubinski sloj unutarnjeg sveta kroz pripovedačev svet snova. Snovi u kojima se dešavaju natprirodni i fantastični događaji pozivaju čitaoce na put u svet koji se beskrajno širi iza reči u svet gde je dubinska skoro nepojmljiva istina. Prva druga treća i peta priča počinju sa rečenicom: „Usnuo sam ovakav san.“ koja nas uvodi u svet sna udaljavajući nas od stvarnosti. Delo ima prstenastu strukturu: svaka priča ima samostalni sižejni tok. Vreme prostor i likovi se razlikuju od priče do priče. Izuzeci su osma i deseta priča u kojima se javljaju muški lik po imenu Šotaro i tajanstvena žena. Deset tekstova spajaju zajedničke teme: smrt život i ljubav. Ili smisao odnosno uzaludnost života. Jeza ili zebnja oseća se kroz delo u celini: boje su pretežno tamne a svetlost prigušena.