Pre Matriksa pre Ratova zvezda pre Enderove igre i Neuromansera bila je Dina – remek-delo naučne fantastike koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.

Melanž ili začin najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu poznatijem kao Dina.

Vojvodu Leta Atreida vođu jedne od plemićkih porodica intergalaktičkog carstva nadigrao je baron Vladimir Harkonen njegov dugogodišnji neprijatelj i naterao ga da preuzme upravu nad Arakisom iako zna da ga tamo čeka smrtonosna zamka. Kad pređe na Dinu porodica Atreida moraće da se uhvati ukoštac s političkim vojnim verskim ekološkim tehnološkim i emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo bogatstvo dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arakisom. Ko kontroliše Arakis kontroliše začin. A ko kontroliše začin kontroliše celu vaseljenu.

„Jedinstven među svim SF romanima... Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.“ – Artur Č. Klark

„Moćno uverljivo i genijalno.“ – Robert A. Hajnlajn

„Neverovatan naučnofantastični fenomen.“ – Vašington post

„Moguće je da je Dina još relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena.“ – Njujorker

„Jedan od spomenika moderne naučne fantastike.“ – Čikago tribjun

Serijal Dina čiji je prvi deo roman istog imena smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom ekologijom ukrštanjem religije politike i moći. Prvih šest nastavaka koje je napisao Frenk Herbert pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.