Pokrećući teme za koje važi pravilo da ih treba prećutati — teme transgeneracijske traume mentalnog zdravlja teških anomalija hiperkapitalističke stvarnosti — ove pesme zaista predstavljaju iskliznuće iz dominantne kulture šunda mada se često s istom poigravaju. Iako poetički raznovrsni — iz pesme u pesmu smenjuju se sirova iskrenost izraza i istančana osećajnost prikrivena metaforom — svim autorima zajednička je ljubav ona prema književnosti ali i filantropija ljubav prema drugom neophodna u jednom kriznom neizvesnom vremenu. (Milana Grbić)

U trenutku kada je naizgled zanemela autori i autorke zastupljeni u ovom zborniku vraćaju glas istinskoj kulturi. Distorzija predstavlja sveže uobličavanje već poznatih i dalje važnih tema gde stihovi prikazuju kreativnu autentičnost pesnika i pesnikinja. Poznata lica i ona koja tek stupaju na poetski podijum iako različita po izvedbi i stilu vezana su zajedničkom niti — koliko je važno govoriti i boriti se za slobodu ličnu i opštu naročito sada kada je ona možda više nego ikad ugrožena. (Tamara Ereš)

Distorzija peti zbornik pesama polaznika Enklavine radionice pisanja predstavlja do sada najbeskompromisniji i najhrabriji amalgam angažovane poezije i intimizma taktilnog i tektonskog poleta i ponora. Vrvi od autora mladih po godinama energiji ili izrazu. Ovde nema nedužnih ni pošteđenih. Sa zglobovima na ivici preloma bubnim opnama na rubu rupture oni paraju šavove svojih odraza i sa srčom u tabanima tumaraju gradom kao hodajući akti. Ali se ne zaustavljaju jer — poeziju niko ne može da zabrani! (Danilo Đoković)