Dnevnik galiota je izuzetan duhovni doživljaj jer je takav dnevnik u kojem je sve lično i ništa nije slučajno - književno delo čija svaka rečenica svedoči o tome da su i vrtlozi istorije i događaji svakodnevnice podjednako pogodne forme doživljavanja transcendencije. Ova knjiga je od velike pomoći u borbi protiv zaborava. Pomaže nam da ne zaboravimo da ne smetnemo prebrzo s uma da živimo u diktaturi. U jednu jedinu rečenicu stalo je četrdesetogodišnje iskustvo: „Do sada je ovde laž bila istina ali danas već ni laž nije istina.”

U Dnevniku galiota zaista nema mnogo mesta za spoljne praktične momente života - svega onoga što dnevnike pisaca čini pikantnim štivom uzalud bismo na ovim stranicama tražili intimna saopštenja o savremenicima prijateljima kolegama-piscima intrige iz političke sfere i privatnog života. Ali u ovim beleškama nema ni ličnih iskaza iskrenog samorazotkrivanja u romantičnom smislu reči. Dnevnik galiota je hronika spoznavanja. Piščeva galija plovi vodama duha pameti i razuma empirijski svet svakodnevica se pojavljuje u najboljem slučaju u ilustrativnoj funkciji. Dnevnik registruje pustolovine jednog hiperosteljivog prefinjenog duha. Putnik na galiji je istina vezan lancima za vesla - horizont je međutim u svakom pravcu otvoren u beskraj. Prvi površni utisak koji stiče čitalac kad se s piscem upusti u zajedničku avanturu jeste opojni vazduh ove duhovne prostranosti tih ogromnih prostora.



Dnevnički roman: tako bih najradije definisao ovu knjigu. Dnevnik – jer je sazdan od beleški koje sam vodio tideset godina; i roman – jer naposletku svedoči o jednom pređenom putu. I njegova forma i sadržaj čine večni temeljni obrazac epike: junak isplovljava putuje zatim negde stiže. Prema klasičnom modelu naravno trebalo bi da stigne kući. Za mog junaka međutim ovaj pojam kao i svi ostali postao je nadasve problematičan.



Imre Kartes