Nakon smrti svoje majke trinaestogodišnja Virdžinija doživela je svoj prvi nervni slom od kojeg se dugo vremena oporavljala. Kao jedan vid lečenja počela je da vodi dnevnik.

Na početku dnevnika upoznajemo gotovo običnu petnaestogodišnju klinku da bi vremenom kako zapisi odmiču devojčurak na naše oči sazrevao i intelektualno i duhovno cvetao. I to veoma brzo jer je Virdžinija od terapije pisanje dnevnika pretvorila u vežbanje možda je bolje reći treniranje svojih spisateljskih sposobnosti.