DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI



Novi roman Milisava Savića koji već samim naslovom priziva početak mističnog lavirinta srpske istorije u tri zagonetna narativa – ljubavno-pustolovni esejistički i autopoetički pokazuje kako autentična fikcija privida iskoračuje iz Istorije same i prelama se kroz sferu individualnog bića pisca negirajući savremenu misao da u današnje post-postmodernističko vreme za književnost pripovedanje dobre priče deluje kao neka izgubljena veština.



Umećem pripovedanja koje čitaoca vodi u iluziju verodostojnosti ili verodostojnost iluzije autor ovog romana otvara povlašćene prostore humorno-anegdotičnih priča o Srbiji kneza Miloša u kojim se prate pustolovine glavnog junaka Valentina slaviste i saradnika Jerneja Kopitara. On dolazi u Srbiju idući tragom Vukovih narodnih pesama i njegov glavni zadatak biće da pronađe mitska mesta srpske istorije kao što su crkva Janja planina Urvina grad Leđan...



Da su Tajna i Mističnost glavne vodilje kroz čudesne lavirinte (pseudo)istorije potvrdiće uvođenje zagonetnog lika Simonete koja kao Valentinova sestra dolazi u Srbiju. Njen lik ne slučajno otvara dijalog sa Savićevim prethodnim romanom La Sans Pareille deleći misterije zagonetnog imena junakinje koja svojim bivstvovanjem u fiktivnim prostorima usmerava borhesovsko „račvanje“ priče.



Tako ova knjiga postaje „roman preobražaja“ koji je ujedno Priča o potrazi o vlasti i njenoj zavodljivosti ali i Priča o ljubavi i suštini Bića. Istovremeno ona je i karnevalsko-parodijski kolorit jednog vremena i vešto zamaskiran autoportret u kojem nas autor i ovaj put prerušen u multiplikovani Glas iznova očarava svojim prisustvom i svojim odsustvom...



O AUTORU:

Milisav Savić rođen je 15. aprila 1945. u Vlasovu kraj Raške. Spada među najznačajnije savremene srpske pisce. Gimnaziju je završio u Novom Pazaru a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“ a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“.



Romani

„Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972)

„Topola na terasi“ (1985)

„Ćup komitskog vojvode“ (1990)

„Hleb i strah“ (1991 Ninova nagrada)

„Ožiljci tišine“ (1996 Nagrada Miroslavljevo jevanđelje)

„Princ i serbski spisatelj“ (2008 Nagrada Laza Kostić)

„Čvarčić“ (2010)

„La sans pareille“ (2015 Nagrada Meša Selimović Bora Stanković Petar Kočić Stefan Mitrov Ljubiša Vukova nagrada)

„La sans pareille“ english editon translated by Persida Bošković (2017)



Knjige pripovedaka

„Bugarska baraka“ (1969 nagrada lista „Mladost“)

„Mladići iz Raške“ (1977)

„Ujak naše varoši“ (1977 Andrićeva nagrada)



Druga dela



Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985 nagrada Pavle Bihalji)

„Sećanje i rat“ (2009)

„Dolina srpskih kraljeva“ dvojezično izdanje (2014 nagrade Ljubomir P. Nenadović Grigorije Božović)

Epic Serbia translated by John White (2017)

Epska Srbija (2017 nagrada Dejan Medaković)



Multižanrovske knjige

„Fusnota“ (1994)

„30 plus 18“ (2005)

„Rimski dnevnik priče i jedan roman“ (2008 Nagrada Dušan Vasiljev)

„Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013)

„Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015).



Romani su mu prevedeni na grčki engleski slovenački makedonski bugarski rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988) savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990) „Savremena italijanska pripovetka“ (1992) te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor predgovor komentari 1996).

Dobitnik je brojnih značajnih nagrada.