Bio je kultni reditelj i ne manje kultna ličnost – zbog snage svojih argumenata nekonformizma homoseksualnosti strasti prema filmu borbenosti i svoje nasilne i mračne smrti. Prošlo je sto godina od rođenja Pjer Paola Pazolinija a skoro pedeset od njegovog odlaska. Još uvek je snažan i uticajan sposoban da nadahne. Od sveta kome je pripadao – od prijatelja koji su ga posećivali od književnog društva u kom je delovao – nije ostalo mnogo. Samo jedan protagonista spreman je da se seća i ispriča priču – Dača Maraini.

Ona je jedan od Paolovih najbližih prijatelja. Na stranicama ove knjige ispreda prisan i iskren dijalog sposoban da produži i oživi duboku privrženost satkanu od poštovanja umetničkih i kinematografskih iskustava ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas u želji da otkriju svet osobito Afriku. Ovu delikatnu ispovest Maraini konstruiše kao vanvremensku prepisku u kojoj je sve živo i prisutno.

U pismima Pjer Paolu tom strukturalnom stožeru knjige snovi igraju centralnu ulogu. Oni su prostor za diskusiju gde sećanja bujaju i pridružuju se razmišljanjima na koja Pazolinijev život misao i misteriozna smrt autorku i danas pobuđuju. Stil satkan od ljupkosti i sentimentalnosti ali i racionalne i čvrste komponente svojstvene Dačinom pisanju čine ovo sećanje koje spaja prošlost sadašnjost i budućnost odsudnim za iznalaženje odgovora na pitanje – ko je zaista bio čovek kome istorija kulture dvadesetog veka toliko duguje.