Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1992. u petsto primeraka ali je ubrzo rasprodato kao i inače Valjarevićeve knjige. Od početka 90-ih naime otkako se pojavio Listom na korici hleba on je postao kultni pesnik i pisac jedne generacije. ’’Kao u nekim starim dobrim crno-belim filmovima Valjarević precizno fotografski bez ikakvog kićenja i težnje za metaforizacijom saopštava čitaocu svoj izabrani autsajderski doživljaj života. Svet je takav kakav je pesnik ga prihvata u tom vidu poezija koju nam šalje neposredni je trag iskustva... Škrtost u leksici opreznost u upotrebi reči kombinovanje standardnog jezika sa živopisnim govorom beogradskih ulica i mangupa (dozirano korišćenje žargonskih reči) omogućavaju Valjarevićevoj poeziji da na prvi pogled deluje vrlo jasno nedvosmisleno. Ona već na taj prvi pogled uspostavlja kontakt sa čitaocem pa se učini nepažljivom oku kao površna presna fotografija. Tek docnije u pažljivim čitanjima istorijski i socijalni kontekst psihološki bekgraund ali i aktuelna srpska pesnička scena obasjavaju složenije teže uočljive slojeve ove lirike. Iskrenost i autentičnost – pesnikovi su odgovori na izazov prolaznosti.’’