Najnovija knjiga našega poznatog estetičara kulturnog antropologa i filosofa kulture Sretena Petrovića suočava čitaoca sa pitanjem o sumraku stvaralaštva ukusa kulture i umetnosti u našoj savremenosti – u „doba antiumetnosti“ tj. ekspanzije kiča i šunda ali i različitih „novih umetničkih praksi“ povezanih ideologijom anti-umetničke dekonstrukcije estetskoga i samoga umetničkog dela a u korist „razuma“ „koncepta“ „politike“ i kustoskih projekata. Budući da upravo umetničko delo i njegovu estetsku formu smatra ontološkim temeljem i konstitutivnim elementom umetnosti on pomenutim praksama odriče „estetko-umetnički“ karakter tj. status „estetske umetnosti“ a svoju filosofiju umetnosti – koja u središtu ima umetničko delo – pomera u metaestetičku pozadinu čime demonstrira mogućnost čojstvenoga čuvanja umetnosti od „tiranije teorije i kritike“.



Zasnovana na višedecenijskim filosofskim istraživanjima ova Petrovićeva kritička i polemička studija savremenoga stanja estetskoga umetničkoga i estetičkoga premda premrežena složenim idejama najrelevantnijih estetičkih i antropoloških teorija izložena je gotovo u dahu kao u kakvome gorljivom estetičkom razgovoru sa snagom neposrednosti plastičnim tetičkim i često sočnim polemičkim žargonom koji odiše svežinom duha i – uprkos sumornim konstatacijama i čak prognozama u vezi sa vladavinom antiestetskoga i antiumetničkoga globalizma – vedrinom u pogledu mogućnosti opstanka reafirmacije i daljega stvaranja najzanosnijih najvrednijih i najtrajnijih dela čovekove egzistencijalne avanture koja su ako ništa drugo jednom već postojala.



Prof. dr Dragan Žunić