„Većina ratnih pesnika nikad nije nameravala da svojim stihovima ublažava neopisivo stradanje Evrope. Njihovo delo optužuje analizira i opisuje iako ponekad podbada ili prikriva. Najvažnije je da je posredi delo učesnika – pesnika koji stoje ne iznad događaja ili sa strane nego sred-srede akcije. Pesnici su od početka sukoba igrali glavnu ulogu u mobilisanju velikih grupa ljudi. Ratna kultura koja odlikuje Prvi svetski rat bila je u velikoj meri književna kultura a specifičnije – pesnička.



Ako znamo da je tako iznenađuje što su se književni istoričari veoma retko upuštali u komparativno proučavanje ovih tekstova. U minulom stoleću police su bile pune publikacija s poezijom Prvog svetskog rata ali uz nekoliko retkih izuzetaka te su se studije ograničavale na neki nacionalni model. Ovo izaziva još veće iznenađenje utoliko što je na intenzivno proučavanu avangardu onoga doba rat izvršio dubok uticaj a neki njeni vodeći predstavnici borili su se u ratu ili pisali o njemu. Ova knjiga prvi je pokušaj da se ispriča njihova priča kao i priča simbolista i tradicionalista koji su se borili i pisali uporedo s njima u kontekstu nacionalizma – političkog pokreta koji je od početka bio prepleten s književnošću. U toj svetlosti poezija nije ukras stvoren od esteta i za estete nego izvor znanja o prošlosti i demonstracija kako su reči oblikovale prošlost.“



„Avetinjska vremena stižu. Pazi“ glasi prvi stih apokaliptične poeme „Jul 1914“ Ane Ahmatove napisane uoči izbijanja Prvog svetskog rata. Mnogi pesnici međutim raduju se obistinjavanju ovakvih slutnji i pozdravljaju izbijanje rata u kom vide priliku za obnovu regeneraciju novi početak a među njima prednjače avangardni pokreti poput futurizma u Italiji. Oružjem ili rečima evropski pesnici su se aktivno borili u ratu protiv rata ili za rat i Gert Bulens u ovoj studiji malom čudu komparativistike i erudicije govori u kontekstu sukoba o ruskim simbolistima nemačkim ekspresionistima internacionalnim dadaistima engleskim „war poets“ o srpskim flamanskim mađarskim itd. pesnicima koji su se našli u ropcu rata. Pesoa D’Anuncio Apoliner Majakovski Rilke Trakl Marineti Crnjanski Andrić i mnogi drugi posredno i neposredno su učesnici Velikog rata bez kog se ne može razumeti rađanje moderne lirike. „Evropski pesnici i Prvi svetski rat“ međutim nije studija samo o pesnicima niti to može biti – ona je važan prilog panevropskoj kulturnoj mentalitetskoj ratnoj i poličkoj istoriji pisan temperamentnim stilom koji se prema časopisu Spiegel der Letteren – „čita kao roman“.



– Gert Bulens