Reći da je Faksimil roman bilo bi previše smelo kao i reći da to nije. Napisan u formi standardizovanog testa Faksimil poziva čitaoca da odgovori na virtuozne jezičke vežbe kratke priče posle kojih su postavljena provokativno zamišljena pitanja višestrukog izbora odgovora nekad nerešiva često apsurdna i uglavnom iz sfere morala: potreba da lažemo da bismo se dokazali pred drugima želja za uspostavljanjem veza u ljubavi i porodici uprkos nepoverenju komplikovanost hodanja po minskom polju tajni i tužno i nepodnošljivo ubeđenje da nismo učeni da mislimo već da smo trenirani da slušamo i ponavljamo.





Sambra sjedinjuje fikciju i sećanje čarobno se poigravajući s formom. Knjiga je duhovita melanholična puna iznenađenja. Čas neozbiljna čas veoma snažna i oštra. Njena složenost sastavljena od kratke priče u manje-više klasičnom smislu mikropriče (ili nečeg sličnog) testova poeme pa čak recimo mikroeseja pokazuje nam da ponešto trenutno samo književnost može da realizuje.

Faksimil nam nudi novo čitalačko iskustvo: čitalac direktno učestvuje u konstrukciji teksta.