Frantumalja nas vodi za radni sto Elene Ferante i omogućava nam da zavirimo u fioke iz kojih su izašli njeni romani. Sastavljena od pisama eseja i intervjua u periodu 1991–2016 ova knjiga je jedinstven prikaz autorke koja otelotvoruje apsolutnu strast za pisanjem.



Ferante odgovara na mnoga pitanja koja su joj čitaoci postavljali. Govori o tome zašto je odlučila da se drži po strani i pusti da njene knjige žive nezavisno od nje. Govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film. Govori o radosti i teškoćama pisanja o agoniji onih koji napišu priču a onda je smatraju nedovoljno dobrom. Govori i o psihoanalizi o gradovima u kojima je živela o majčinstvu o feminizmu i o svom detinjstvu kao skladištu sećanja utisaka i fantazija. Rezultat je živopisan i intiman autoportret spisateljice na delu.